Sanjam odavno što mi nije suđeno

    Ah, zar da čak i posle godinu dana osećam tu bolnu ljubav prema tebi, još jače? Nekada smo se, dragi moj, čuli po celi dan i celu noć, a danas... Danas okrećeš glavu kada me vidiš na ulici, ne želiš da mi se javiš. Gde je nestao naš smeh na licu, sjaj u očima i moj omiljeni zlatni prah sa tvojih usana?

    Kristalno je jasan u mojim mislima svaki naš zajednički trenutak, sve ću ih do kraja života pamtiti sa osmehom na licu. Znaš, kada si mi pričao one male slatke laži dok si me držao za ruku, moje srce je na trenutak prestalo da kuca. Nekako si mi se uvukao pod kožu kao niko drugi. Pogledi koji su davno ispaljeni iz tvojih plavih, nebo plavih očiju su se poput metka zarili u moje telo i ostali tu, zauvek. Da li si svestan koliko te ja obožavam? Da li te još neko ovoliko obožava? Iskreno, više se ni na sebe ne ljutim. Jasno je da je ovoliku ljubav nemoguće uzvratiti. Želim ti da se nikada ni u koga ne razočaraš koliko sam se ja razočarala. Ali ti želim da ako jednog dana do toga dođe, isto kao ja veruješ u laž iako znaš šta  je istina, čisto da vidiš kakav te vrag iznutra tada izjeda. Previše je svega sa neba palo na moja mala leđa. Dragi moj, ja još verujem da smo ja i ti tu negde, između ljubavi i mržnje. Mržnja je samo sa tvoje strane, da se razumemo! Pored tvojih gorkih osećanja ja još verujem da će jednog dana sve biti kao kad smo počeli. I večeras ću u svom snu poljubiti te tvoje uvek tužne okice, znaš, kao nekada davno; ja i ti se šetamo, mrak, opet mi pričaš istu priču kao one, samo naše noći. Iznova ću se osetiti kao da mi se to zaista ponovo dešava. Za to naše kratko, ali divno vreme si me naučio da te gledam očima u kojima me podsećaš na neko bezbrižno detence. Nevinašce, neiskvarena i neiskusna dušica koja se plaši da iskaže svoja osećanja. Da li si se, voljeni moj, nekada zapitao koliko mi nedostaješ? Ti si sada daleko odavde, u drugom si gradu. Možda sa drugom? Znaš li koliko me boli ova moja nemoć da samo znam da li imaš devojku u tom dalekom gradu? Previše. Možda će se jednog dana ova moja bol koju osećam sakriti iza nekog daljeg drveta, ali će ipak biti tu negde, da je ne zaboravim nikada, kao ni tebe. Ponosno priznajem da te volim više nego što zaslužuješ, danas sutra i zauvek!

    Možda misliš da se nikada nisam toliko vezala za tebe, ali ću naglasiti da sam svakom dečku, dokle god si postojao u mom srcu rekla ,,Ne!" To se zovu prava, iskrena osećanja. Ti si zauvek moja ljubav, bio si i ostao, oduvek i zauvek. Nisi mi suđen, vidim to. Oprosti mi za moja osećanja, nisam namerno.