Posvećeno mojoj najboljoj

Draga moja, kako si uspela da mi se za ovih sićišnih godinu dana toliko uvučeš u srce i postaneš deo apsolutno svakog mog dana? Najlepše sam trenutke sa tobom proživela, jer polako shvatam da su i momci prolazni. Jedna naša mezimica nas je slučano spojila i upoznala, zato je i volim i dan danas, jer nesvesno spaja ljude! Volela bih da na ovo naše prijateljstvo stavimo još dve nule, da smo još stotinu godina zajedno pa da, jednog dana i na nebu budemo nerazdvojne kao što smo i ovde. Pravog je prijatelja tako teško pronaći, ali ja sam tebe tako lako prolašla, kako je to moguće? Sa tobom mi je sve leakše da prebolim, zaboravi, započnem, završim... Koliko se emocije mogu preneti rečima na papir? Ovaj tekst je mrtav a moje su emocije žive poput vatre. Ne mogu ti opisati koliko mi je teško šo su mi ruke vezane i ne mogu ti dočarati svoja osećanja u ovom trenutku. Draga moja, znaš li koliko te volim? Znam da znaš, ti si jedina osoba koja me na ovom svetu posle roditelja najbolje razume, pa se to od tebe na neki način i očekuje. Godinu dana, hej! Toliko smo dana nerazdvojne, ali naše prijateljstvo očekuje od nas da je ovo samo jedna mrvica ih onih dana koji nas čekaju. Seti se naše nezaboravne večeri kada smo posl koncerta otišle i igrale se na mestu gde su se samo par sati re toga igrala dečica. Nikada to neću moći da zaboravim. Ovo je samo jedan atom našeg prijateljstva, koliko je još atoma potrebno da se sagradi ovo naše večno prijateljstvo koje se nikada neće završiti? Pa draga moja, ovo je prijateljstvo večno, ne može se meriti ni porediti sa nekim malim jedinicama. Naši su zajednički trenuci samo zrno peska na dnu okeana u odnosu na sve ono šta nas čeka. Toliko me stvari vezuje za tebe, ali samo nas jedna razdvaja-DALJINA. Prokleta daljina, mrzim je! Tek sada vidim da ni daljina ne može imati veliki uticaj kada nekoga zaista voliš. Ne može nam daljina ništa. Srećice, znam da ovakvo prijateljstvo dešava jednom u životu, zato te toliko i volim i voleću te zauvek!