Sa Filipom Višnjićem u Ustaničkoj Srbiji

    U najteža vremena se rađaju najveći ljudi. Najčuveniji, najkulturniji i najinteligentniji ljudi su rođeni u najteže vreme naše istorije. Da nije bilo Filipa Višnjića, danas ne bismo znali da su ikada postojali ti velikani, a kamoli njihova dela, junaštva.
    U Ustaničkoj Srbiji su se rađala deca koja su kasnije postali savesni junaci koji su lili krv, stradali za slobodu Srbije.Tadašnji junaci, u čijima je venama tekla vrela, srpska, nesebična krv dok ih je tuđa sablja sekla, ponosno su glavu na zemlju spustili. Hladnoća im je lagano opkolila telo dok je duša izlazila iz tela. Duh im je hitro tragao novo telo koje će počastvovati svojim prelaskom, bebu u čijoj će svesti zauvek, nenamerno biti urezana čast, požtenje i požrtvovanost, kao nasledni dar slavnog junaka. Svaki junak koji je ostavio srce na bojnom polju je slavan i uzor svima nama. Vekovima su Srbi trpeli strašne nepravde sa strane Turaka, ali je početkom dvedesetog veka konačno došlo lepše vreme za našu voljenu Srbiju. Po zahtevu svih, na čelo naroda je stao Karađorđe, Đorđe Petrović. Predvodio je pozitivno nastrojenu srpsku vojsku, koja je naspram turske vojske bila mnogostruko manja. Kao svedok te istorije, Filip Višnjić je naš cenjeni pesnik i istoričar koji je istoriju otpevao. Početak Prvog srpskog ustanka je otpevan u pesmi Početak bune protiv dahija. Pesnički-istorijsko pisanje i slikovito opisivanje događaja je FIlipa Višnjića uzglo na sam vrh, među zvezde istoričara.        Kroz pesme čije su činjenice slikovito dočarane prelepim zvukom gusla, možemo shvatiti kakav se svet tada, a sada istorija činila jednom običnom čoveku iz naroda. Bez njegovih pesama herojskog i počastvovanog stava, danas ne bi imale onu vrednost i povezanost Srpske duše sa prošlošću dok se slušašu i čitaju koju danas imaju.