Sve potiče iz ranog detinjstva, iz ulice u kojoj smo se igrali, iz kuće u kojoj smo prvi put rekli "mama" i svega sto je vezano za prvi put. Roditelji imaju najveću ulogu u vaspitanju svoje dece, često se desi da naprave izuzetak i zaborave da opomenu svoju decu oko sitnica, koje za samo par godina mogu biti problem.
Popustljivost, meko srce majke koja na sebi nosi bezbrižno lice sa rezervisanim, posebnim osmehom samo za svoje dete, nateraće samu sebe, i preći sve granice razuma da bi oprostila i bezobrazan čin svog deteta. Ta popustljivost ponekada može dovesti do velikih problema, zato je ipak potrebno da postoji makar malo otpora. Zapravno, svi roditelji trebaju da znaju kako i šta treba da rade sa svojom decom, pa nije potrebno da im neko to prica. Jedina greška u vaspitanju mogu biti prevelika popustljivost ili prevelika diktatura. Moji roditelji definitivno spadaju u ovu grupu koja je malo vise popustljiva, ali što sam starija, sve više i više znam da to cenim, da im budem zahvalna na tome i pronalazim način da im se zahvalim za to. Naši stari kažu "Nekome je život majka, a nekome maćeha". Zapravo je sve stvar u vaspitanju, jer život će biti majka onima čiji su roditelji na svoju decu preneli kulturu i poštovanje u svakom smislu te reci, a neki baš i nisu uspeli u tome. Lepo je to da mi slušamo i radimo ono šta nam roditelji pričaju, ali ipak nema potrebe za preterivanjem. Kada se u ranim danima pogreši, pogrešno objasni ili ne objasni u glavi deteta se sve ureže po principu "Učenje deteta je kao pisanje po pesku, a starih kao klesanje po kamenu" rečenica je koja zapravo objašnjava sve što ja želim da kažem o vaspitanju i njegovim deliovima. Koliko god mi volimo roditelje moramo da se pridržavamo toga da svi imamo svoje ja, mi moramo biti jedinstveni i originalni koliko god je to moguće. Dete se uči do puberteta, u pubertetu je već kasno, rupe se tada ne mogu ispuniti.
Posle puberteta dođe punoletstvo i tako to. Zapravno smo mi mentalno celog života u pubertetu, ali on je u punoj snazi u tinejdžerskim godinama. U slučaju da naši roditelji ne ispune svoju ulogu, u ovim godinama više ne postoji nada za tim. Pogrešili su roditelji, pogrešiće i dete, gotovo je.
Popustljivost, meko srce majke koja na sebi nosi bezbrižno lice sa rezervisanim, posebnim osmehom samo za svoje dete, nateraće samu sebe, i preći sve granice razuma da bi oprostila i bezobrazan čin svog deteta. Ta popustljivost ponekada može dovesti do velikih problema, zato je ipak potrebno da postoji makar malo otpora. Zapravno, svi roditelji trebaju da znaju kako i šta treba da rade sa svojom decom, pa nije potrebno da im neko to prica. Jedina greška u vaspitanju mogu biti prevelika popustljivost ili prevelika diktatura. Moji roditelji definitivno spadaju u ovu grupu koja je malo vise popustljiva, ali što sam starija, sve više i više znam da to cenim, da im budem zahvalna na tome i pronalazim način da im se zahvalim za to. Naši stari kažu "Nekome je život majka, a nekome maćeha". Zapravo je sve stvar u vaspitanju, jer život će biti majka onima čiji su roditelji na svoju decu preneli kulturu i poštovanje u svakom smislu te reci, a neki baš i nisu uspeli u tome. Lepo je to da mi slušamo i radimo ono šta nam roditelji pričaju, ali ipak nema potrebe za preterivanjem. Kada se u ranim danima pogreši, pogrešno objasni ili ne objasni u glavi deteta se sve ureže po principu "Učenje deteta je kao pisanje po pesku, a starih kao klesanje po kamenu" rečenica je koja zapravo objašnjava sve što ja želim da kažem o vaspitanju i njegovim deliovima. Koliko god mi volimo roditelje moramo da se pridržavamo toga da svi imamo svoje ja, mi moramo biti jedinstveni i originalni koliko god je to moguće. Dete se uči do puberteta, u pubertetu je već kasno, rupe se tada ne mogu ispuniti.
Posle puberteta dođe punoletstvo i tako to. Zapravno smo mi mentalno celog života u pubertetu, ali on je u punoj snazi u tinejdžerskim godinama. U slučaju da naši roditelji ne ispune svoju ulogu, u ovim godinama više ne postoji nada za tim. Pogrešili su roditelji, pogrešiće i dete, gotovo je.
Нема коментара:
Постави коментар